Zašto je zima neophodna usevima

Poljoprivrednici imaju dva glavna roka za setvu i to setva u jesen i setva s proleća. Sorte koje se seju u jesen nazivaju se ozimim, a sorte koje se sade u proleće nazivaju se jarim.

Nauka je danas napredovala pa je načinjen i fakultativan tip sorti koje su na prelazu između prva dva tipa.

Zašto je zima neophodna usevima mnogi se pitaju, kako to da biljke ne daju seme ako ih gajimo sve vreme u uslovima visokih temperatura.

O čemu se tu konkretno radi najplastičnije bi moglo da se objasni ovako:

Da bi biljka prešla iz vegetativne u generativnu fazu, odnosno iz faze gde ima samo listove u fazu cvetanja i plodonošenja neophodno je da određeni period bude izložena niskim temperaturama, često i mrazu.

Biljka tada to shvata (hormonom  vernalinom)  kao opasnost zbog koje vodeći se zakonima prirode u kojem je ključ svega ostaviti potomstvo želi da po cenu i da žrtvuje svoj život, naglo zadaje naredbu da mora ući u generativnu fazu i doneti seme, jer ni sama ne zna da li će sledeće sezone uspeti da se odupre takvim temperaturama i uslovima spoljne sredine.

Taj postupak u kojem biljke shvate da je Vrag odneo šalu, odvija se u određenom periodu i na određenim temperaturama.

Kod ozimih sorti on je duži i temperature su niže jer su te sorte otpornije na niže temperature, dok se kod jarih  taj proces odvija na znatno višim temperaturama pa ih je moguće sejati i nakon zime tj. u proleće.

Ozima žita koja ne prođu kroz zimu ili zima bude suviše blaga ne klasaju i ne vlataju, već bivaju obična trava.

Ozime sorte žita zahtevaju temperature ispod +5 ◦C i to u trajanju oko mesec dana, dok jare zahtevaju temperature ispod +10◦C, i to u trajanju od 20-tak do 50 dana.

Da nema zime i hladnog perioda, ne bismo imali hleba, zato ma koliko nam bilo hladno za čovečanstvo i zima ima svoju važnu ulogu.