Krajem zime pšenica biva iscrpljena, i
nalazi se u fazi kada joj je neophodna prihrana. Azot se iz zemljišta lako
ispira te se stoga deo koristi u prihrani kako bi se iskoristio kada je usevu
najpotrebniji. Za formiranje jedne tone semena sa odgovarajućom vegetativnom
masom pšenice u proseku je potrebno oko 25 kg azota (N).
Pri nedostatku azota slabije je bokorenje,
biljke ostaju niže i manji je klas. Starije lišće prvo počinje da žuti i
nekrotira. Ako se pak upotrebi preterana količina azota, doći će do poleganja
useva, njegovog propadanja i biće podložnije napadu raznih prouzrokovača
bolesti.
Prihrana ima velikog uticaja na visinu
prinosa, a vreme prihrane zavisi od vrste đubriva. Najbolje je ovu operaciju
izvesti tokom februara meseca, i to ako se koristi Urea oko prve dve dekade
februara, a ako se koristi AN tj. amonijum-nitrat prihrana se može obaviti i nešto kasnije tj. do početka marta.
Generalno se smatra sredina februara za pogodan trenutak za prihranu u
prosečnim godinama.
Da li će prihrana biti obavljena
zemaljskom ili vazdušnom mehanizacijom zavisi od stanja u konkretnoj situaciji
na parceli i vremenskih useva.
Bitno je da se za vrstu đubriva
prvenstveno odlučujete na osnovu pH vrednosti zemljišta, mada treba uzeti u
obzir i cenu po jedinici aktivne materije, skladištenje, manipulaciju itd. Ureu
ne treba primanjivati na kiselom zemljištu, već tu treba dati prednost krečnom
amonijum-nitratu (tzv. KAN) ili amonijum-nitratu (tzv.AN). Na baznom zemljištu sa
druge strane prednost ima urea.
Нема коментара:
Постави коментар