Bliži se prihrana pšenice

Krajem zime pšenica biva iscrpljena, i nalazi se u fazi kada joj je neophodna prihrana. Azot se iz zemljišta lako ispira te se stoga deo koristi u prihrani kako bi se iskoristio kada je usevu najpotrebniji. Za formiranje jedne tone semena sa odgovarajućom vegetativnom masom pšenice u proseku je potrebno oko 25 kg azota (N).

Pri nedostatku azota slabije je bokorenje, biljke ostaju niže i manji je klas. Starije lišće prvo počinje da žuti i nekrotira. Ako se pak upotrebi preterana količina azota, doći će do poleganja useva, njegovog propadanja i biće podložnije napadu raznih prouzrokovača bolesti.

Prihrana ima velikog uticaja na visinu prinosa, a vreme prihrane zavisi od vrste đubriva. Najbolje je ovu operaciju izvesti tokom februara meseca, i to ako se koristi Urea oko prve dve dekade februara, a ako se koristi AN tj. amonijum-nitrat prihrana se može  obaviti i nešto kasnije tj. do početka marta. Generalno se smatra sredina februara za pogodan trenutak za prihranu u prosečnim godinama.

Da li će prihrana biti obavljena zemaljskom ili vazdušnom mehanizacijom zavisi od stanja u konkretnoj situaciji na parceli i vremenskih useva.

       Bitno je da se za vrstu đubriva prvenstveno odlučujete na osnovu pH vrednosti zemljišta, mada treba uzeti u obzir i cenu po jedinici aktivne materije, skladištenje, manipulaciju itd. Ureu ne treba primanjivati na kiselom zemljištu, već tu treba dati prednost krečnom amonijum-nitratu (tzv. KAN) ili amonijum-nitratu (tzv.AN). Na baznom zemljištu sa druge strane prednost ima urea.