Iskustvo, između ostalog i u
biljnoj proizvodnji u zatvorenom prostoru (plasteničkoj proizvodnji) kao i
projekti u kojima smo uspeli da oko 35 porodica animiramo da započnu plasteničku
proizvodnju i sebi time već godinama obezbede pristojna sredstva za život,
naveli su me da napišem par razloga za razvoj plasteničke proizvodnje u Srbiji.
Razvoj nauke i tehnologije
sa sobom povlači i permanentno usavršavanje i u oblasti poljoprivrede. Nekada
ekstenzivna proizvodnja na velikim zemljišnim površinama usled urbanizacije i
globalizacije uslovila je uzgoj biljaka na usitnjenim i malim gazdinstvima.
Poljoprivredna gazdinstva
iako sitna teže iznalaženju načina za intenzivnijom proizvodnjom, a samim tim i
održavanju ili uvećanju profita. Plastenička proizvodnja upravo predstavlja
jedan od savremenih vidova intenzivnije biljne proizvodnje.
Pre svega, hrana koja svakog
dana beleži skok cena, zatim povrće i voće koje je nosilac vitamina, minerala i
vlakana u ishrani čoveka, a samim tim i kvalitetniji, zdraviji i dugovečniji
ljudski vek.
Pritom treba napomenuti da
je putem gajenja biljaka u zatvorenom prostoru pored većih prinosa po jedinici
površine moguća i proizvodnja tokom cele godine, znatno veći koeficijent obrta
u odnosu na druge poljoprivredne delatnosti.
Skromna ulaganja u
plasteničku proizvodnju sa sobom donose i "sigurno" radno mesto kao i
solidnu zaradu, što u vreme velike ekonomske krize i nezaposlenosti može
umnogome da popravi status poljoprivrednih gazdinstava.
Srbija poseduje dobre uslove
za razvoj poljoprivrede, ali su gazdinstva usitnjena, često i ispod jednog
hektara. Proizvodnja na otvorenom na tako usitnjenim gazdinstvima daje samo
simbolične finansije i
pritom je daleko više izložena uticaju prirodnih faktora (npr. ekstremna suša,
mraz, grad,...) u odnosu na plasteničku proizvodnju.
Нема коментара:
Постави коментар