Suzbijanje krompirove zlatice preparatom na bazi bakterija

Krompir je poreklom iz Južne Amerike, a krompirova zlatica (Lepinotarsa decemlineata) je njegova  najveća štetočina i vodi poreklo sa područja Severne Amerike. Ima je svuda gde se krompir uzgaja, pošteđena su samo planinska područja sa velikom nadmorskom visinom.

Odrastao insekt dužine je oko 1 cm, žuto-crn. Tačnije sa crnim prugicama uzduž pokrioca. Ženka poleže na naličju listova krompira, paradajza i ostalih biljaka jaja žuto-narandžaste boje koje se lako vide kada se cima razgrne jer bivaju u većim ili manjim kolonijama. Iz jaja se pile larve crvenkaste boje sa crnim tačkama po bokovima tela. Larve izjedaju listove i time čine veliku štetu krompiru.

Pored mehaničkog uklanjanja na manjim površinama koje se najčešće izvodi metlicom kojom se insekti stresu u  kofu  ili lavor,a zatim unište, moguće je koristiti brojne insekticide, ali i preparate na bazi bakterija Bacillus thuriengiensis varijetet tenebrionis. Kada bakterija ishranom insekta uđe u njegovo telo, luči toksine koji razaraju crevni trakt insekta. Zlatice prestaju sa ishranom dan-dva nakon unošenja preparata, a uginu 3-5 dana kasnije.  Od preparata na tržištu se nalazi preparat Z-stop. Najveća efikasnost je kada su larve u početku razvoja, tj. kada se najviše hrane. Tretiranje se ponavlja na 5-7 dana. Treba izbegavati prskanje ako se predviđa jaka kiša. Količina preparata od 3-5 litara dovoljana je za tretiranje jednog hektara na taj način što se rastvori u 300-400 litara vode i time iztretira cima.

Ovaj preparat je pogodan za organsku proizvodnju te ga upravo zbog toga i navodim.

Poljoprivredo "i Bogu si teška"

Evidentno je da se državne vlasti sete poljoprivrede samo u predizbornoj kampanji. Ako se i desi neki izuzetak, onda se to završi samo na priči i praznim obećanjima. Stanovnici sela postaju sve stariji, iznemogli, pretiču ih nove tehnologije i kao takvi ne mogu adekvatno odgovoriti zahtevima savremenih turbulentnih tržišta.

Mnogi održavaju poljoprivredno zemljište tek toliko da ne zakorovi. Neki zbog nedostatka raspoložene radne snage i mehanizacije za rad na poljoprivrednim poslovima izdaju svoje zemljište u zakup, dok drugi pak nemaju finansijskih sredstava za nabavku neophodnog repromaterijala. Ako i poseduju mehanizaciju, ona je stara i dotrajala, sredstava za kupovinu nove nema.

Sa druge strane, mladež  iz sela odlazi ne samo u gradove, već i van države. Mnogi idu "trbuhom za kruhom" iako svesni da ih ni tamo ne čeka "vruć hlebac na tacnici".

Gradsko stanovništvo biva sve brojnije. Širi se asfalt i beton na sve strane. Sela se gase. Sve to traje već decenijama unazad.

Iako  većina sanja o hrani potpuno čistoj, bez ostataka pesticida u njoj, svesni da poljoprivreda zahteva nova znanja, da daje spor obrt i da je teža za rad nego li brojni poslovi druge vrste, "svi" se klone iste. Poljoprivredo "i Bogu si teška".

Polen biljaka kao alergen

Polen biljaka je sitan cvetni prah, najčešće žute boje. Biljke formiraju veliki broj polenovih zrna iako nisu sva podjednako prouzrokovači alergija. Polenovo zrno predstavlja  mušku polnu ćeliju. Formira se u polenovim kesicama. Izuzetno je sitno , veličine ispod 200 mikrometara, a polensku alergiju kod ljudi najčešće izazivaju polenova zrna (veličine oko 40-tak  mikrometara) prenošena vetrom. Polen se pored  prenosa vetrom, raznosi i insektima i vodom. U  vreme cvetanja pojedinih alergenih biljaka dešavaju se kod alergičnih ljudi polenske  kijavice, sa curenjem  iz nosa, zapušenim nosom, svrabom u nosu, očima, nepcu i grlu, često otečeni kapci, suzenje očiju,  glavobolje, ponekad i osipi, koprivnjače i sl., prouzrokovani  preosetljivošću na polen. Naravno u slučaju alergijske reakcije treba se obratiti lekaru.

Pojave polenskih alergija usko su vezane sa sezonom, odnosno vremenom cvetanja određenih biljaka. Od najčešće alergenih biljaka  treba reći da već tokom zime i početka proleća sa cvetanjem započinju drvenaste biljke poput  leske, jove i tise, dok jasen, breza i platan najveći problem prave krajem marta i početkom aprila meseca.

Trave cvetaju od maja do jula, mada pojedine i kasnije. Korovi najveći problem prave tokom leta, oko jula-avgusta meseca, ali i tokom jeseni, a na njih se značajno može delovati herbicidima i redovnim košenjem i održavanjem okoline, s tim da treba napomenuti da polenova zrna mogu preći ogromna rastojanja nošena vetrom. Kiša sa druge strane značajno smanjuje količinu polena u vazduhu. Najveća koncentracija polena je izjutra od 5-10 časova, a najmanja u večernjim satima. Od korovskih vrsta posebno je alergena ambrozija.

Vreme cvetanja najčešćih alergenih biljaka može se videti na sledećoj slici:

Zimsko tretiranje voćnjaka plavim uljem

Zima je polako na izmaku. Voćke se pripremaju za buđenje iz zimskog sna. Tokom zime prezimele su  i brojne bakterije, spore fitopatogenih gljiva, razna jaja štetnih insekata i grinja koja u sezoni mogu da nam načine velike štete ukoliko sad zimskim prskanjem ne olakšamo  njihovo suzbijanje, a time kasnije dobijamo daleko manju brojnost nego da prskanje nismo izvršili.

Nakon orezivanja vinove loze i voćaka, mesto reza ostaje kao rana na koži koju može zagaditi neki od patogena. Da bi se smanjio rizik treba izvršiti dezinfekciju bakarnim preparatima. Brojni su preparati na bazi bakar-oksihlorida koji se mogu upotrebiti u tu svrhu. Vodite računa da su i to otrovni preparati, tako da treba sprovesti sve mere zaštite u skladu sa uputstvom koje se dobija uz preparate. Takođe trebam napomenuti da ne smete bakarne preparate mešati sa sumpornim preparatima ili preparatima na bazi sumpora, a postoje još neke materije sa kojima se ne sme mešati al' da ne dužim post, o tome se možete raspitati u poljoprivrednoj apoteci u kojoj preparate nabavljate.

Preparat za koji mogu reći da je sasvim korektan za ovu svrhu jeste Plavo ulje. Aktivna materija ovog preparata je dvojaka i to sadrži  bakar-oksihlorid plus mineralno ulje, a nalazi se u obliku uljane disperzije tj. OD.

Bakar-oksihlorid inhibira klijanje spora patogena, dok mineralno ulje primenjeno u vreme kretanja vegetacije fizički onemogućava respiraciju svih stadijuma insekata i grinja. Takođe, obezbeđuje bolju pokrovnost biljnih delova, kao i prijanjanje  za biljku. Plavo ulje se koristi u koncentraciji od oko 2-3% zavisno od voćne vrste, a predstavlja odličan kontaktni insekto-akaro-fungicid za suzbijanje insekata i prouzrokovača bolesti u voćarstvu.

Bliži se dan vinogradara-Trifundan

Bliži se Trifundan tj. praznik Svetom Trifunu kojim se, dana 14. februara, obeležava pomen njegovom pogubljenju od strane rimskog cara Darija. To je ujedno dan kada se veruje da vinogradari treba da uđu u svoje vinograde i posvete se orezivanju vinove loze, a svakako smatraju ga i zaštitnikom  braka i vernosti.

Velike vinograde treba orezivati i ranije, ali ako ne posedujete velike površine pod vinovom lozom onda je sasvim uredu započeti od sredine februara. Bitno je rezidbu obaviti pre bubrenja okaca, tj. do kraja marta.

Vreme oko Trifundana je povoljno za obavljanje rezidbe, jer se najčešće do tada već zima "izkija" i većina jakih zimskih mrazeva joj ostane iza leđa, a lepo i toplije vreme svakim danom biva sve češće.

Prilikom rezidbe oko Trifundana, lako se može utvrditi zdravstveno stanje grana i okaca te se na osnovu pregleda može lepo utvrditi koliko okaca ćemo ostaviti kako bi dobili što kvalitetniji prinos. 

Odakle vode poreklo biljke koje jedemo?

Naučnici su locirali osam centara porekla gajenih biljaka odakle su se one dalje raznosile po svetu i dalje gajile kao poljoprivredni usevi. Kada se malo bolje pogleda centar porekla shvatamo da se u Srbiji krompir , paprika,...nisu jeli za vreme Cara Lazara niti ranije, već slobodno se može reći od skoro. Odakle koja biljna vrsta potiče naročito je bitno oplemenjivačima biljaka i genetičarima koji tragaju za izvornim osobinama koje često mogu biti ključ rešenja otpornosti i drugog.

Sa područja Sredozemlja po svetu se rasprostrla bela lupina, uljana repica, repe, peršun, špargla, paštrnak,hmelj,nana, kupusnjače, ovas, grožđe i sl.

Iz Indije poreklo vode pirinač, naut, plavi patlidžan, susam, indijska konoplja, pamuk,...

Kina je centar porekla prosu, soji, kineskom kupusu, zelenoj salati, krastavcima,...

Iz Srednje azije poreklo vode grašak, sočivo, bob, ...

Sa područja nekadašnjeg Vavilona dolaze nam lucerka, dinje, tikve,lubenice, praziluk, ali i brojno voće tipa šljive, jabuke, breskve,višnje, trešnje,...

Abisinija je centar porekla ssirku, luku, ječmu,...

Iz Meksika i okolnih zemalja poreklo vode kukuruz, pasulj, paprika, ...

Nešto niže tj. oko Perua, Bolivije, Ekvadora  i Čilea nalazi se područje sa kog poreklo vode krompir, paradajz, duvan, kikiriki, ananas,itd.

Kako čuvati krompir

Krompir se prilikom skladištenja često smežura ili mu opadne kvalitet usled klijanja, truli itd. Da bi se to sprečilo, često se koriste regulatori rasta koji sprečavaju klijanje krompira, skladišti se na nižim temperaturama i u mraku.

Ranije su korišćeni preparati na bazi aktivne materije profam. Njime se zaprašivao krompir kako ne bi klijao. Danas se koriste preparati na bazi hlorprofama isto u vidu praška ili u novije vreme u tečnoj formulaciji kao koncentrovana emulzija sa oznakom EC.  Kapi preparata nanose se prskalicom na površinu krtole krompira. Obzirom da je i to pesticid, treba dobro voditi računa o karenci.

Ako nećemo da tretiramo hemijski krtole, onda krompir treba držati u mraku, a ako postoji opasnost da temperatura padne ispod 2-3 ◦C, onda ga treba prekriti i ušuškati nečim kako suviše niske temperature ne bi izazvale sladak ukus krompira. Takođe, krompir ne treba držati na direktnoj svetlosti jer hoće da pozeleni, a zeleni delovi krompira sadrže otrovni alkaloid solanin.

Nije ni čudo što su nekad naši preci krompir držali u trapu, gde je mrak, a temperatura zemljišta je uvek bila par stepeni iznad nule.

Štete od zečeva na mladim voćnim sadnicama

Zečevi često posećuju mlade voćnjake, naročito tokom zime kada je ostale hrane manje i grickajući koru i stablo mogu načiniti tolike štete da je neophodno vađenje sadnica i postavljanje novih. Da bi se to predupredilo mogu se koristiti hemijske i mehaničke mere zaštite. Najbolje je koristiti i jedne i druge.

Od hemijskih mera mogu se preporučiti repelenti tj.preparati  koji  mirisom i ukusom odbijaju divljač . Za preporuku je recimo Chemisol. Može se primeniti i u cvećarstvu. Razređije se vodom u razmeri 1:12 i prska na svakih 15-tak dana. Jedna boca od pola litra dovoljna je za površinu od 3 ara.

Od mehaničkih mera može se postaviti i ukopati pletena žica kao ograda. Ukopava se u dubinu bar jedan pedalj da nebi bila potkopana te da se tako ne provuku zečevi. Takođe stabla se mogu obmotavati plastičnim flašama, zaštitnim mrežicama,... Često od građevinske staklene mražice proizvođači odsecaju komade kojim obmotaju stabla i tako vrše zaštitu od zečeva.

Napomena, slike su preuzete sa sajtova:

https://www.google.rs  

http://www.sigmaprom.rs

Saturacioni mulj odlično sredstvo za neutralizaciju pH kiselih zemljišta

U Srbiji postoji mnogo zemljišnih parcela na kojima  pH vrednost ukazuje da su kisela. To se dešava umnogome zbog toga što se vrši nepravilno đubrenje. Masa proizvođača koristi godinama Ureu koja zakišeljava zemljište ukoliko se nepravilno koristi.

Saturacioni mulj predstavlja sporedni produkt industrije šećera. Po hranljivoj vrednosti sličan je stajnjaku mada često prednjači u fosforu.

Sadrži dosta kalcijuma i magnezijuma te predstavlja odlično sredstvo za kalcizaciju.  Neutralizacija je posebno poželjna na parcelama sa aktivnom kiselosti manjoj od  pH 5.5 merenoj u vodi . Takođe ako je stepen zasićenosti bazama manji od 50% jako je poželjno korišćenje saturacionog mulja. Količine za primenu zavise od hemijske analize zemljišta i kreću se od 1 tone do više tona po hektaru. Popravlja strukturu zemljišta, jeftino je đubrivo , neutrališe  kiselost zemljišta,osetno  povećava prinose, bolji je kvalitet plodova. Kalcizacija se obavlja kada na zemljištu nema useva, tj. nakon skidanja useva. Na travnjacima se obavlja kasno u jesen ili u zimu dok se nalaze u fazi mirovanja.Nakon kalcifikacije preporučuje se gajenje useva koji vole bazni pH kako nebi došlo do šoka od promene reakcije zemljišne kiselosti. Npr. dobro bi bilo gajiti ječam, pšenicu, duvan,...Efekat kalcizacije oseti se nekoliko godina.

Ukoliko je zemljište jako kiselo, ne treba odmah dodavati velike količine kalcifikatora nego je bolje to činiti svake godine po malo.

Da ne stavljam više slika, stavio sam na početku ovog posta sliku na kojoj se vidi tipičan poremećaj ploda koji se primenom kalcifikacije saturacionim muljom ili nekim od kalcizanata mogu izbeći. 

Nedostatak magnezijuma u ishrani biljaka

Magnezijum (Mg) je važan za fotosintezu jer se nalazi u hlorofilu tj. zelenom pigmentu biljaka. Pomaže stvaranju šećera i ulja. Mobilan je u biljkama i pri nedostatku biljka teži da povuče magnezijum iz starijih tj. donjih listova i prebaci ga u mlade listove i plodove kako bi mogla da preživi nepovoljan period ili glad. Nedostatak magnezijuma vidi se po hlorozi tj. nedostatku pigmenata između lisnih nerava odnosno sprovodnih sudova. Antagonista je kalcijumu i kalijumu. Ukoliko je nedostatak Mg veći može doci i do nekroze lista i ona kreće sa krajeva ka lisnim nervima. Najčešći nedostaci magnezijuma javljaju se na lakim peskovitim zemljištima. Dobar izvor magnezijuma predstavlja stajnjak. Okvirno je za dobru snabdevenost zemljišta magnezijumom potrebno oko 30-40 kg Mg/ha godišnje.

Najbolje je odraditi analizu pa ukoliko je zemljište lako smatra se siromašnim ako je sadržaj Mg ispod 25 mg/kg zemljišta, ako je srednje teško ta granica je ispod 35 mg/kg zemljišta, a kod glinovitih teških zemljišta siromašno je ako je sadržaj Mg niži od 60 mg/kg zemljišta.

Danas postoje razna mineralna đubriva kojima Mg predstavlja prateći element, npr. K2SO4-MgSO4 sa oko 10% MgO, ali napominjem da je možda najbolje rešenje unos stajnjaka u količini od oko 20-30 t po hektaru.

Kukuruzna zlatica - Diabrotica virgifera

Diabrotica virgifera ili kukuruzna zlatica je  insekt  poreklom iz Centralne Amerike, prisutan na Severno Američkom kontinentu. Godine 1992. prvi put je konstatovan u Evropi, i to prvo u Srbiji  na području Surčina, u blizini aerodroma u Beogradu. Od tada do sad, ova štetočina rasprostrla se i po ostalim državama.

Kukuruz joj je domaćin tj. na njemu ima potpun ciklus razvoja i ujedno je jedna od glavnih štetočina kukuruza poslednjih godina.

Kukuruz se u Srbiji gaji na velikim površinama.Ranije je uzgajan često i u monokulturi i bez većih smanjenja prinosa je tako gajen duže vreme. Međutim pojavom Kukuruzne zlatice-Diabrotica virgifera, poljoprivrednici su se našli u čudu, nisu znali šta ih je snašlo. Insekt je pričinjavao velike štete. Pojavljivao se kada usev nije lako zaštititi. Iz tih razloga došlo se do ideje o plodoredu kao veoma važnom u borbi protiv ove zapadne bube.

Odrastao insekt jede listove, svilu i vrh klipa najčešće u mlečnoj zrelosti kukuruza. Glavne štete nisu od odraslih već od larvi koje žive u zemlji i jedu i presecaju koren kukuruza gajenog u monokulturi. Kako je koren presečen, biljke gube čvrstoću i poležu, a prinos biva desetkovan usled loše funkcije korena. 

Odrastao insekt dužine je 5-6 mm. Razlikuju se mužjaci i ženke po boji krila.Krila ženki su sa naizmeničnim narandžastim (žutim) i mrkim uzdužnim štraftama, a kod mužjaka su mrka sa narandžastim tačkama na donjem kraju krila.Može da leti, najčešće nisko. Najveća aktivnost mu je na oko 25◦C.

Larva je tanka i duga nešto preko 1 cm.Pili se iz jajeta koje je prezimelo. Piljenje larvi je oko maja meseca, dok se odrasli najčešće javljaju od jula do oktobra.

Najbolja preporuka je gajiti dezinfikovano, sertifikovano seme i obavezno u plodoredu. Plodored je za sad najbolja mera koja se može primeniti.

Kako poboljšati vodopropusnost parcela?

Teška, zbijena, glinovita zemljišta i ilovače sklone su formiranju "vodenih ogledala" tj. bara na površini njiva. Voda se na površini javlja usled padavina koje ne mogu da se ocede u dublje zemljišne slojeve. To se dešava zbog formiranja tzv. Plužnog đona.

Elem, o čemu se tu konkretno radi. Oranjem  godinama na istu dubinu, zemljišne čestice se grupišu tako da najsitnije na dubini oranja formiraju zbijeni vodo-nepropusni sloj zemljišta i time uslovljavaju ne samo smanjenu ocednost zemljišta već i otežano probijanje korenova u dublje slojeve.

Plužni đon je jako zbijen i obzirom da se kod nas ore najčešće na 25-30 cm dubine to se i on formira neposredno ispod.

Upravo zbog toga neophodno je menjati dubinu oranja. Za preporuku je na svakih 4-5 godina izvršiti podrivanje tj. tehnološku operaciju kojom se podrivačima u vidu dleta zemljište proseca i razbija plužni đon. Podrivanje se izvodi sa jakim traktorima, a dubina podrivanja je iznad 45 cm. Obavlja se posle skidanja useva.  

Utrošak goriva jeste veliki ali se vremenom isplati. Vodena ogledala se značajno smanjuju, neka čak i nestaju. Prinosi bivaju viši, a plodnost zemljišta, fizičke i hemijske osobine značajno se poboljšavaju usled povećane mikrobiološke aktivnosti.

Napomena, slika preuzeta sa: http://i248.photobucket.com/albums/gg177/jd4755/Slika125-1.jpg

Ne palite žetvene ostatke, odlično su organsko đubrivo!

Iako nije sezona, poljoprivrednici imaju sad najviše vremena, pa koristim priliku da im u nadi da će se setiti ovog teksta skrenem pažnju na štete koje izaziva paljenje žetvenih ostataka.

Nakon skidanja useva tj. žetve, na njivama ostaju žetveni ostaci (slama, kukuruzovina, lišće,...). Stočari te ostatke baliraju i koriste u ishrani životinja, dok proizvođači bez stočarske proizvodnje pribegavaju paljenju kako bi sebi olakšali oranje ili unište seme korova. To je kardinalna greška. Nemojte paliti žetvene ostatke po cenu da se više pomučite oko njihovog zaoravanja i ostalog jer je paljenje čist gubitak vrednih materija i elemenata.

Najčešće se kao ostatak nalazi strnjika koja ima oko 0.5% azota, 0.1% fosfora, 1% kalijuma, itd. Što gledano na količinu slame iznosi poprilično. Kukuruzovina i suncokretni ostaci bogati su kalijumom, listovi repe azotom, itd.

Da ne bi došlo do disbalansa u odnosu ugljenika koji je osnova svih živih bića i azota kojeg pri zaoravanju ima značajno manje, dodaje se oko 0.3-0.5 kg azota na svakih 100 kg zaoranih biljnih ostataka. Time će se pravilno razložiti žetveni ostaci i značajno će povećati udeo humusa u zemljištu, a samim tim i njegovu plodnost. Kao izvor azota može se koristiti i osoka ili tečni stajnjak koji se prska preko usitnjenih žetvenih ostataka koji se potom zaoru bez potrebe dodatnog unošenja azota u obliku mineralnih azotnih đubriva.

Paljenjem se gube vilike količine azota, sumpora i organske materije.Da stvar bude gora, dobar deo korisnih mirkoorganizama paljenjem sagori u zemljištu.

Veliki su rizici od požara jer se paljenja vrše najčešće leti kada je slama suva i česte su i povrede obzirom da se samo paljenje izvodi kretanjem traktora koji vuče iza sebe zapaljenu gumu vezanu lancima ili slično. Ne retko dešava se da traktor stane zbog kvara, bude okružen vatrom i na kraju i izgori.

Jedini izuzetak kada se paljenje koliko toliko može smatrati opravdanim je na jako zakorovljenom zemljištu na kom treba da se izvede setva bez oranja tj. sa redukovanom obradom, ali čak i tad treba dobro razmisliti.

Povrh svega toga treba napomenuti da je na teritoriji Vojvodine paljenje žetvenih ostataka kažnjivo zatvorskom kaznom.

Koje seme suncokreta je najbolje za grickanje?

Suncokret tj. Helianthus annuus, poreklom je iz Južne Amerike, konkretno sa teritorije Peru-Meksiko.  Ljudi vole da grickaju semenke suncokreta međutim često se prodaje sitan uljani suncokret mesto pravi suncokret za grickanje. Naravno u odsustvu dobro dođe kakav god, bitno je da je zanimacija za zube.

Čak postoji i šala u kojoj kažu: "Kikiriki, semenke, petarde, ...zanimacija za zube!Idemo, još malo pa nestalo, jedan fišek samo  ....dinara."

Ljubitelji suncokretovog semena treba da znaju da postoje dva osnovna tipa suncokreta i to uljani i niskouljani.

Uljani se koriste za industrijsku preradu i dobijanje ulja jer sadrže iznad 40% ulja, a niskouljani za  grickanje.

Seme niskouljanih tj. hibrida za grickanje razlikuje se od uljanih po krupnoći jer je seme hibrida namenjenih grickanju dosta krupnije, zatim ima deblju ljusku i srž se daleko lakše odvaja od ljuske u odnosu na uljani.  Po boji uljani ima crnu ili sivu ljusku, dok semena suncokreta najbolja za grickanje imaju šarenu ljusku sa crno-belim prugicama.

Napomena da je slika na početku posta preuzeta sa linka: http://bride.wannabemagazine.com/zdravlje/oslobodite-se-stresa-konzumirajte-zdrave-namirnice

Kako vratiti med koji je kristalisao u normalno tečno stanje?

Ljudi u ishrani često koriste koju kašičicu meda kako bi popravili ili održavali zdravstveno stanje valjanim. Mnogi poljoprivrednici  i gotovo svi pčelari znaju da med posle nekog vremena ima svojstvo da kristališe i poprima oblik polučvrstog stanja. 

Ovo se dešava kada glukoza počne da poprima oblik kristala jer gubi vodu. Kristalna rešetka učvršćuje ostale sastojke meda čineći polučvrsto stanje.

Da bi došlo do kristalizacije neophodna je prezasićenost rastvora.

Koliko će proći vremena od vrcanja meda do kristalizacije zavisi, pa neki med kristališe brzo već posle par nedelja , a neki dugo ostaju nekristalisani i po 3-4 godine. Na to dosta utiču uslovi u kojima se čuva med, temperatura, vlaga, posude u kojima se čuva itd. 

Danas sam imao prilike da uzmem teglu kristalisanog meda, da uslikam kašičicu tvrdo kristalisanog do te mere da je promenio boju i prebledeo, pa sam želeo da vam objasnim kako tako čvrsto kristalisan med vratiti u tečno stanje.

Uzmete jednu dublju posudu. Naspete tople vode u nju. Stavite teglu sa medom, ali tako da vam topla voda ne dopire do čepa, nego recimo 10-12 cm uz teglu. Držite teglu meda u toploj vodi i već posle nekog vremena (koji sat) med će biti potpuno tečan kao što je bio i prilikom vrcanja.

           Zato kad vidite kristalisan med nemojte ga bacati nego ga koristite nakon što ga raskristališete sasvim normalno jer med može trajati vekovima.

Poleganje rasada i palež klijanaca kao problem povrtara

Polako kreće period pripreme rasada za ranu proizvodnju povrća. Naši povrtari najčešće muku muče sa gljivicom iz roda Pythium sp. koja je prouzrokovač poleganja rasada i paleži klijanaca kako na rasadu povrća  tako i na rasadu cveća.

Ona obično živi u zemljištu bogatom organskom materijom, a to su upravo nesterilisani supstrati. Napada mlade biljke u fazi klijanja i nicanja, a za starije biljke je bezopasna. Može izazvati ogromne štete u rasadu.

U početku napada pri zemlji se formiraju vodenaste pege na tkivu biljke. Koren ispod zemlje dobija mrku boju i odumire. Biljke napadnute ovim patogenom poležu, prelamaju se i na njima a i oko njih javlja se paučinasta micelija.

Uginuće biljaka je jako brzo, naročito ako je toplo i vlažno.

Rasad propada u zonama u obliku koncentričnih krugova.

Kako bi umanjili štete od Pythiuma  pri gajenju rasada, zemljište ili supstrat na kome gajite rasad morate sterilisati. Sterilizaciju možete izvršiti na više načina, ali najbolje je fungicidima.

Saksije i kontejnere za gajenje rasada bi trebalo dezinfikovati 1% rastvorom plavog kamena, a seme dezinfikovati fungicidima na bazi npr. mankozeba, kaptana, cineba,...

Jako obolele biljke treba počupati i zapaliti dalje od ostalog rasada.

Neću da reklamiram iako će možda tako delovati, ali ću izneti moje iskustvo.

U proizvodnji rasada paprike, paradajza, i ostalog najčešće koristim preparat Previcur od proizvođača Bayera sa aktivnom materijama  prokamokarb i fosetil. To je sistematični fungicid po meni odličan upravo za suzbijanje prouzrokovača poleganja rasada.

Preventivno štiti od infekcije biljaka sprečavajući da patogen prodre u biljno tkivo. Rasad se može potopiti, zaliti ili folijarno tretirati. 

Obično zalijem rastvorom Previcura. Ide 3-6 ml preparata u 2 litra vode za površinu od jednog metra kvadratnog. Pri presađivanju isto zalijem neposredno pre rasađivanja tj. pikiranja rasada.

Koliko su zaista ljute paprke koje jedemo?

Paprika pripada rodu Capsicum sp.

Ljutina paprike potiče od alkaloida Capsaicina koji se gotovo isključivo nalazi u placenti ploda tj. na semenjači. Ukoliko se pažljivo odstrani semenjača, ljutina paprike se gotovo eliminiše. Upravo zato najmanja ljutina je na vrhu paprike jer semenjače često ne dopiru do njega, pa se nakon par zalogaja oseti da su papričice ljute. 

Postoje slatke paprike i one su najčešće u tipu babura i krupnih pljosnatih paprika kanija.

Sa druge strane postoji mnoštvo ljutih papričica.  Ljutina paprike meri se po Skovilovoj skali ljutine. Na samom vrhu nalazi se čist kapsicin koji ima oko 16.000.000 jedinica ljutine. Tolika ljutina je čist otrov čak i ako se konzumira u malim količinama. Sreća te parike imaju manju ljutinu, ali neke poput sorte Karoline mogu imati ljutinu koliko i odbrambeni policijski sprej, čak i iznad 2.000.000 Skovilovih jedinica.

Najbolji način da se rešite  osećaja  ljutine u ustima nastale konzumiranjem ljutih papričica, nije voda, jer je kapsaicin hidrofoban, pa ga voda samo rasporedi po ustima, već je najbolje  ispijanje hladnog mleka, ili hladnog 10% rastvora šećera. Ukoliko ništa od ovog ne primenite, ljutina će proći posle nekog vremena.

Slatka paprika koja nema kapsicina ili je sadržaj jako mali:

Najčešće ljute paprike su u tipu šipke i imaju od 100-1000 jedinica skovilove ljutine. To su brojni hibridi ljute paprike koje možete kupiti na pijacama, u hipermarketima itd.:

Paprike sitne i okrugle mogu imati ljutinu od 2500-8000, a Tabasko paprike su ljutine 30.000-50.000 jedinica, ali treba napomenuti da većina tabasko sosova ima oko 2.500 do maksimum 5.000 jedinica ljutine:

Među najljućim paprikama na svetu je trinidadska ljuta papričica koja ima ljutinu od 1.000.000-2.000.000 jedinica ljutine:

Na samom vrhu po ljutini svih papričica na svetu je papričica Karolina, ljutine od oko 1.500.000-2.200.000 Skovilovih jedinica. Imao sam prilike da je probam pre dve godine-kolega mi je poslao na poklon. Iako volim ljuto i jedem često feferone po više komada, mogu reći da je ovo toliko ljuta papričica da sam samo posle par sitnih ugriza sa jako malo pojedenog ploda gotovo istog trena bio u goloj vodi od znoja, crven ko krv, usne su mi bridele, a stomak je doživeo stres. Stoga sa ovom papričicom pažljivo. Iako je bila mala, veličine oko 3 cm moglo je da je jede deset ljudi i da se svi lepo oljute:

Bliži se prihrana pšenice

Krajem zime pšenica biva iscrpljena, i nalazi se u fazi kada joj je neophodna prihrana. Azot se iz zemljišta lako ispira te se stoga deo koristi u prihrani kako bi se iskoristio kada je usevu najpotrebniji. Za formiranje jedne tone semena sa odgovarajućom vegetativnom masom pšenice u proseku je potrebno oko 25 kg azota (N).

Pri nedostatku azota slabije je bokorenje, biljke ostaju niže i manji je klas. Starije lišće prvo počinje da žuti i nekrotira. Ako se pak upotrebi preterana količina azota, doći će do poleganja useva, njegovog propadanja i biće podložnije napadu raznih prouzrokovača bolesti.

Prihrana ima velikog uticaja na visinu prinosa, a vreme prihrane zavisi od vrste đubriva. Najbolje je ovu operaciju izvesti tokom februara meseca, i to ako se koristi Urea oko prve dve dekade februara, a ako se koristi AN tj. amonijum-nitrat prihrana se može  obaviti i nešto kasnije tj. do početka marta. Generalno se smatra sredina februara za pogodan trenutak za prihranu u prosečnim godinama.

Da li će prihrana biti obavljena zemaljskom ili vazdušnom mehanizacijom zavisi od stanja u konkretnoj situaciji na parceli i vremenskih useva.

       Bitno je da se za vrstu đubriva prvenstveno odlučujete na osnovu pH vrednosti zemljišta, mada treba uzeti u obzir i cenu po jedinici aktivne materije, skladištenje, manipulaciju itd. Ureu ne treba primanjivati na kiselom zemljištu, već tu treba dati prednost krečnom amonijum-nitratu (tzv. KAN) ili amonijum-nitratu (tzv.AN). Na baznom zemljištu sa druge strane prednost ima urea.

Par razloga za razvoj plasteničke proizvodnje

Iskustvo, između ostalog i u biljnoj proizvodnji u zatvorenom prostoru (plasteničkoj proizvodnji) kao i projekti u kojima smo uspeli da oko 35 porodica animiramo da započnu plasteničku proizvodnju i sebi time već godinama obezbede pristojna sredstva za život, naveli su me da napišem par razloga za razvoj plasteničke proizvodnje u Srbiji.  

Razvoj nauke i tehnologije sa sobom povlači i permanentno usavršavanje i u oblasti poljoprivrede. Nekada ekstenzivna proizvodnja na velikim zemljišnim površinama usled urbanizacije i globalizacije uslovila je uzgoj biljaka na usitnjenim i malim gazdinstvima.

Poljoprivredna gazdinstva iako sitna teže iznalaženju načina za intenzivnijom proizvodnjom, a samim tim i održavanju ili uvećanju profita. Plastenička proizvodnja upravo predstavlja jedan od savremenih vidova intenzivnije biljne proizvodnje.

Pre svega, hrana koja svakog dana beleži skok cena, zatim povrće i voće koje je nosilac vitamina, minerala i vlakana u ishrani čoveka, a samim tim i kvalitetniji, zdraviji i dugovečniji ljudski vek.

Pritom treba napomenuti da je putem gajenja biljaka u zatvorenom prostoru pored većih prinosa po jedinici površine moguća i proizvodnja tokom cele godine, znatno veći koeficijent obrta u odnosu na druge poljoprivredne delatnosti.

Skromna ulaganja u plasteničku proizvodnju sa sobom donose i "sigurno" radno mesto kao i solidnu zaradu, što u vreme velike ekonomske krize i nezaposlenosti može umnogome da popravi status poljoprivrednih gazdinstava.

Srbija poseduje dobre uslove za razvoj poljoprivrede, ali su gazdinstva usitnjena, često i ispod jednog hektara. Proizvodnja na otvorenom na tako usitnjenim gazdinstvima daje samo simbolične finansije i pritom je daleko više izložena uticaju prirodnih faktora (npr. ekstremna suša, mraz, grad,...) u odnosu na plasteničku proizvodnju.

Pravilno tražite pesticide za određenu namenu

Pod pojmom pesticida proizvođači često smatraju "sve" vrste (otrovnih) preparata koje prskanjem (zalivanjem, potapanjem,i sl.)  nanose, bilo da se radi o onim namenjenim za suzbijanje korova ili pak o onim namenjenim suzbijanju insekata itd.

Izneću vam osnovnu podelu pesticida prema nameni koja će vam olakšati kupovinu pri odlasku u neku od poljoprivrednih apoteka i bliže vas usmeriti šta tražite.

Ukoliko vam treba sredstvo za suzbijanje korova onda ćete u prodaji to nasloviti herbicidom.

Ako vam gljivice prave problem potrebni su vam fungicidi.

Sitne grinje čest su problem I suzbijaju se akaricidima, a za razliku od njih insekti se suzbijaju insekticidima.

Puževe suzbijamo limicidima.

Nematode se suzbijaju nematocidima, a glodari rodenticidima.

Da vam divljac nebi pravila probleme, da je odbijete od useva koriste se repelenti.

Za rgulisanje rasta biljaka potrebni su vam regulatori rasta.

Pojedinim preparatima neophodno je dodati i materije koje pospešuju lepljivost, prijanjanje za list ili neku drugu površinu,kvašljivost i neka svojstva kako bi se poboljšao efekat pesticida, i takve materije se nazivaju okvašivači.

      Trudite se da tretiranje radite uz adekvatnu zaštitu, primenu propisanih doza i po lepom vremenu kako sebe i druge ne bi izložili štetnim posledicama preparata.

Toksično delovanje hemijskog elementa bora na Spathifylium

Žena je pre izvesnog vremena dobila Spatifilum (lat. Spathiphyllum) na poklon. Dala joj je koleginica koja ga jedno vreme prskala nekim đubrivima sa mikroelementima  i kada je primetila problem da se na vrhovima i ivicama pojavljuju pege i tkivo nekrotira želela je da nam ga da i vidi hoćemo li uspeti da ga živnemo.

Pogledao sam malo bolje i bilo mi je jasno da se radi o toksičnom delovanju Bora (B). Bor se iz zemlje transportuje ksilemom  i skuplja se na lisnim vrhovima i ivicama. Simptomi toksičnosti bora počinju na vrhovima i marginama starijeg lišća. Kod brzog usvajanja bora, simptomi zahvataju  masu listova i šire se od starijih ka mlađim listovima. Poremećaj obično počinje pegom na samom vrhu lista, a ukoliko je velika toksičnost bora nekroza se odmah razvija bez hlorize.

Odmah sam joj tražio bočicu da vidim sa čime je prskala. Uvideo sam da su moje pretpotstavke sve više potvrđene jer je hranivo sadržalo velike količine bora. Ispraznio sam saksiju, zemlju u kojoj je cvet bio uklonio, a cvet presadio u novu humusnu zemlju za cveće i stavio ga na mesto gde neće biti pod velikom direktnom sunčevom svetlosti.

Šta se konkretno desilo: U saksiju staje ograničena količina zemljišta i ako se ne vodi računa o đubrenju, lako dolazi do zaslanjivanja, poremećaja pH vrednosti u njoj, predoziranosti i toksičnog dejstva pojedinim elementima koji se mogu naći u prekomernoj količini.Za razliku od drugih hraniva bor može biti toksičan i pri prečestoj folijarnoj primeni.

Koren je pri presađivanju bio slabije razvijen, te sam mu dodao malo fosfora, i nabavio mikrobiološko đubrivo koje je pospešilo razvoj listova, postali su jače zelene nijanse, sjajniji i osetno lepši, a koren se umnogome razvio. Ne bih da reklamiram, al' ipak ću staviti čisto da se zna šta mu je pomoglo: Preparat FLOSAL od proizvođača Agrounik.

Spatifilium je pre više meseci cvetao i to bogato, a ove godine očekujem da će  možda imati opet snage da izgura cvet jer je lisna rozeta zdrava i bogata. U cvetanju je izgledao potpuno isto kao na slici gore. 

Pravilno uzmite uzorak zemljišta za analizu

Uzorkovanje zemljišta omogućava vam da: odredite sadržaj hranljivih elemenata u zemljištu; da utvrdite višak ili manjak pojedinih hranljivih elemenata, i na osnovu toga daje preporuke za đubrenje svake analizirane  parcele.

Analizom zemljišta najčešće se utvrđuje: kiselost tj. pH zemljišta, karbonati, ukupan azot, fosfor, kalijum i sadržaj humusa u zemljištu.

Vreme uzorkovanja zemljišta je nakon skidanja useva (leto-ukoliko je predusev ozima strnina ili jesen-posle jarih useva), za voćnjak i vinograd je nakon ili pre početka vegetacije, najpoželjnije pre osnovne obrade zemljišta. 

Dubina sa koje se uzima uzorak za jednogodišnje useve je 0-30 cm, a za višegodišnje (voćnjake i vinograde) 0-30 cm i 30-60 cm.

Ako se radi o ujednačenim i velikim tablama uzorak se uzima sa svakih 3-5 hektara , dok u slučaju da postoje depresije ili je tabla nejednaka, uzorak se uzima za svaki karakteristični deo parcele.

Prilikom uzimanja na parceli možete se kretati dijagonalno ili cik-cak.

Kada uzimamo uzorak ašovom, zarežemo sloj zemlje debljine 3-5 cm.

Izvađena zemlja na ašovu izreže se nožem i uzimamo uzorak zemlje u celoj dužini ašova po sredini. Tako uzmite 20-25 pojedinačnih uzoraka i izmešajte ih u kofi i od te količine zemlje uzmite oko 1 kilogram koji će predstavljati jedan zbirni uzorak. Važno je da prosečan uzorak predstavlja što je moguće ravnomerniji raspored pojedinačnih uzoraka po čitavoj površini parcele.

Ukoliko se uzorkuje zemljište u voćnjaku ili vinogradu, potrebno je sa istog mesta uzeti uzorak i sa dubine 30-60 cm.

Zemljišni "kaiš" skinite sa ašova, ubacite u drugu kofu predviđenu za pojedinačne uzorke sa dubine 30-60 cm.

Od pravilnog uzimanja uzoraka zemljišta, zavisi kvalitet rezultata analize. Stoga zemlju trebate staviti u PVC kesu i dobro zatvoriti kesu, a sa njom staviti i papirić sa podacima: Ime i prezime, adresa, telefon, katastarska opština, katastarski broj, veličina parcele, dubina sa koje je uzet uzoraka, planirane biljne vrste za gajenje u narednim godinama , u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji naglasiti da li je voćnjak ili vinograd u podizanju ili u eksploataciji, broj poljoprivrednog gazdinstva, broj žiro račina gazdinstva, klasa zemljišta,... Ako ima još nešto bitno treba to dopisati u napomeni, na primer ako usev još nije skinut treba napomenuti koji je to usev na parceli i čime je đubren, i sl.

         Analiza zemljišta iako zahteva izdatak, višestruko se isplati zbog činjenice da možete pravilno izbalansirati i voditi ishranu biljnih kultura koje dolaze, a i zemljište dugo održavati kvalitetnim ili mu čak i poboljšati kvalitet.