Poljoprivredo "i Bogu si teška"

Evidentno je da se državne vlasti sete poljoprivrede samo u predizbornoj kampanji. Ako se i desi neki izuzetak, onda se to završi samo na priči i praznim obećanjima. Stanovnici sela postaju sve stariji, iznemogli, pretiču ih nove tehnologije i kao takvi ne mogu adekvatno odgovoriti zahtevima savremenih turbulentnih tržišta.

Mnogi održavaju poljoprivredno zemljište tek toliko da ne zakorovi. Neki zbog nedostatka raspoložene radne snage i mehanizacije za rad na poljoprivrednim poslovima izdaju svoje zemljište u zakup, dok drugi pak nemaju finansijskih sredstava za nabavku neophodnog repromaterijala. Ako i poseduju mehanizaciju, ona je stara i dotrajala, sredstava za kupovinu nove nema.

Sa druge strane, mladež  iz sela odlazi ne samo u gradove, već i van države. Mnogi idu "trbuhom za kruhom" iako svesni da ih ni tamo ne čeka "vruć hlebac na tacnici".

Gradsko stanovništvo biva sve brojnije. Širi se asfalt i beton na sve strane. Sela se gase. Sve to traje već decenijama unazad.

Iako  većina sanja o hrani potpuno čistoj, bez ostataka pesticida u njoj, svesni da poljoprivreda zahteva nova znanja, da daje spor obrt i da je teža za rad nego li brojni poslovi druge vrste, "svi" se klone iste. Poljoprivredo "i Bogu si teška".