Kockaste lubenice, zvezdasti krastavac, ko voli nek napravi

Lubenica na koju smo navikli ima prirodan okrugao, ovalan  ili elipsasto-jajast oblik. Početkom 2000-ditih prvobitno u Japanu poljoprivrednici su došli na ideju da proizvode lubenice kockastog oblika. 

Ubrzo posle toga počeli su sa primenom iste tehnologije i nad ostalim voćem i povrćem.

 Pravljenje zvezdastog krastavca interesantnog restiranima,  krušaka u vidu skulptura i svega što ljudska mašta i kreativnost mogu da osmisle.

Prednost kockastih lubenica je u lakšem transportu i većoj ceni zbog interesantnog , neuobičajenog oblika, svi žele da probaju nešto novo i nesvakidašnje.

Mana je relativno skupa proizvodnja iako može se reći izuzetno prosta, te je veoma lako mogu primenjivati i voćari i povrtari u Srbiji i na Balkanu.

Poenta je da se načine kalupi od pleksiglasa. Kalup treba da ima prorez kroz koji se ubacuje vreža sa tek začetom lubenicom. Kako raste lubenica ona popunjava kalup i usled pritiska i ograničenog prostora širi se tačno popunjavajući ćoškove kalupa. 

Na posletku, kalup se otvara, lubenica vadi i prodaje ili konzumira.

Cela mudrost je odabrati dovoljno veliki i čvrst kalup, te za tu svrhu preporuka je da se znaju uobičajene mase sorta ili hibrida lubenice ili dimenzija ostalog voća i povrća.

Nisam pristalica takvih "egzibicija", ali ko voli nek izvoli, zašto da ne, ionako se na tržištu najviše kupuju inovativni proizvodi, a kockasto voće i povrće svakako nije svakodnevnica.

Slaba zbijenost (rastresitost) kupusa

Birate glavice kupusa na pijaci, u prodavnici ili u bašti sa ciljem da gostima pored dobrog pečenja, roštilja ili nekog trećeg jela, kupus salatom načinite bolji ukus. U tom slučaju oslonite se na vizuelni metod ali i osećaj pod rukom. Glavica kupusa treba biti pravilnog oblika svojstvenog sorti, kompaktna i čvrsta, bez većih naprsnuća. Kod kupusa se rastresitost glavice smatra odrazom lošeg kvaliteta.

Kupus se u Srbiji proizvodi u toku cele godine, jedino u decembru ne. Za kiseljenje najčešće se koriste domaće sorte jer su se svojim ukusom zadržale. Za pojedine strane sorte i hibride često se može čuti da su tvrdi kao "opanak", neukusni i ...Naravno, savremenom tehnologijom visoko su prinosni. 

Kupus se pored kiselog koristi i kao kuvan, ali ponajviše kao svež u vidu salate. 

Svaka sorta ili hibrid u određenoj fazi ima rastresitu glavicu. Slabo zbijene glavice obično se pojave ukoliko dođe do disbalansa u odnosu azota : fosforu : kalijumu tj. N:P:K. Previsoke količine azota sa lošom pratnjom fosfora i kalijuma uzorkuju rastresite glave kupusa. U prvim fazama razvoja kupusa kada se formira veća vegetativna masa najveću ulogu ima azot, ali u fazi formiranja glavica fosfor i kalijum su prioritetniji. Najbolje bi bilo da je odnos N:P:K = 2:1:3-4. 

Pravilnim odnosom hraniva, prvenstveno fosfornim đubrivima utiče se  na skraćenje vegetacionog perioda, što je za kupus veoma značajno .

Čvrstoća glavice je veća ukoliko je povećana ishrana kalijumom. 

Pored ishrane kupusa, na rastresitost kupusa može uticati i intenzivno navodnjavanje na svakih 4-5 dana kada su dnevne temperature visoke tj. 28-30 ili više stepeni Celzijusa. Biljke kupusa  bi onda imale veliku lisnu masu ali rastresite glavice. Da bi se to sprečilo savet je navodnjavati ređe, na svakih 8-12 dana uobičajenom normom zalivanja od oko 30-40 mm vode.

Pucanje glavica nastaje usled pritiska listova koji rastu u unutrašnjosti glavice , a javlja se usled prezrelosti glavica kupusa jer se često dešava da sorte ne sazre istovremeno, te se berba oduži na par nedelja i bude višekratna.

Kod hibrida kupusa ređe se javlja rastresitost glavica, a berba obično bude jednokratna. 

Berba sorti kupusa počinje kada prvi ovojni list na glavici pukne a ne cela glavica. 

Suzbijanje krompirove zlatice preparatom na bazi bakterija

Krompir je poreklom iz Južne Amerike, a krompirova zlatica (Lepinotarsa decemlineata) je njegova  najveća štetočina i vodi poreklo sa područja Severne Amerike. Ima je svuda gde se krompir uzgaja, pošteđena su samo planinska područja sa velikom nadmorskom visinom.

Odrastao insekt dužine je oko 1 cm, žuto-crn. Tačnije sa crnim prugicama uzduž pokrioca. Ženka poleže na naličju listova krompira, paradajza i ostalih biljaka jaja žuto-narandžaste boje koje se lako vide kada se cima razgrne jer bivaju u većim ili manjim kolonijama. Iz jaja se pile larve crvenkaste boje sa crnim tačkama po bokovima tela. Larve izjedaju listove i time čine veliku štetu krompiru.

Pored mehaničkog uklanjanja na manjim površinama koje se najčešće izvodi metlicom kojom se insekti stresu u  kofu  ili lavor,a zatim unište, moguće je koristiti brojne insekticide, ali i preparate na bazi bakterija Bacillus thuriengiensis varijetet tenebrionis. Kada bakterija ishranom insekta uđe u njegovo telo, luči toksine koji razaraju crevni trakt insekta. Zlatice prestaju sa ishranom dan-dva nakon unošenja preparata, a uginu 3-5 dana kasnije.  Od preparata na tržištu se nalazi preparat Z-stop. Najveća efikasnost je kada su larve u početku razvoja, tj. kada se najviše hrane. Tretiranje se ponavlja na 5-7 dana. Treba izbegavati prskanje ako se predviđa jaka kiša. Količina preparata od 3-5 litara dovoljana je za tretiranje jednog hektara na taj način što se rastvori u 300-400 litara vode i time iztretira cima.

Ovaj preparat je pogodan za organsku proizvodnju te ga upravo zbog toga i navodim.

Poljoprivredo "i Bogu si teška"

Evidentno je da se državne vlasti sete poljoprivrede samo u predizbornoj kampanji. Ako se i desi neki izuzetak, onda se to završi samo na priči i praznim obećanjima. Stanovnici sela postaju sve stariji, iznemogli, pretiču ih nove tehnologije i kao takvi ne mogu adekvatno odgovoriti zahtevima savremenih turbulentnih tržišta.

Mnogi održavaju poljoprivredno zemljište tek toliko da ne zakorovi. Neki zbog nedostatka raspoložene radne snage i mehanizacije za rad na poljoprivrednim poslovima izdaju svoje zemljište u zakup, dok drugi pak nemaju finansijskih sredstava za nabavku neophodnog repromaterijala. Ako i poseduju mehanizaciju, ona je stara i dotrajala, sredstava za kupovinu nove nema.

Sa druge strane, mladež  iz sela odlazi ne samo u gradove, već i van države. Mnogi idu "trbuhom za kruhom" iako svesni da ih ni tamo ne čeka "vruć hlebac na tacnici".

Gradsko stanovništvo biva sve brojnije. Širi se asfalt i beton na sve strane. Sela se gase. Sve to traje već decenijama unazad.

Iako  većina sanja o hrani potpuno čistoj, bez ostataka pesticida u njoj, svesni da poljoprivreda zahteva nova znanja, da daje spor obrt i da je teža za rad nego li brojni poslovi druge vrste, "svi" se klone iste. Poljoprivredo "i Bogu si teška".

Polen biljaka kao alergen

Polen biljaka je sitan cvetni prah, najčešće žute boje. Biljke formiraju veliki broj polenovih zrna iako nisu sva podjednako prouzrokovači alergija. Polenovo zrno predstavlja  mušku polnu ćeliju. Formira se u polenovim kesicama. Izuzetno je sitno , veličine ispod 200 mikrometara, a polensku alergiju kod ljudi najčešće izazivaju polenova zrna (veličine oko 40-tak  mikrometara) prenošena vetrom. Polen se pored  prenosa vetrom, raznosi i insektima i vodom. U  vreme cvetanja pojedinih alergenih biljaka dešavaju se kod alergičnih ljudi polenske  kijavice, sa curenjem  iz nosa, zapušenim nosom, svrabom u nosu, očima, nepcu i grlu, često otečeni kapci, suzenje očiju,  glavobolje, ponekad i osipi, koprivnjače i sl., prouzrokovani  preosetljivošću na polen. Naravno u slučaju alergijske reakcije treba se obratiti lekaru.

Pojave polenskih alergija usko su vezane sa sezonom, odnosno vremenom cvetanja određenih biljaka. Od najčešće alergenih biljaka  treba reći da već tokom zime i početka proleća sa cvetanjem započinju drvenaste biljke poput  leske, jove i tise, dok jasen, breza i platan najveći problem prave krajem marta i početkom aprila meseca.

Trave cvetaju od maja do jula, mada pojedine i kasnije. Korovi najveći problem prave tokom leta, oko jula-avgusta meseca, ali i tokom jeseni, a na njih se značajno može delovati herbicidima i redovnim košenjem i održavanjem okoline, s tim da treba napomenuti da polenova zrna mogu preći ogromna rastojanja nošena vetrom. Kiša sa druge strane značajno smanjuje količinu polena u vazduhu. Najveća koncentracija polena je izjutra od 5-10 časova, a najmanja u večernjim satima. Od korovskih vrsta posebno je alergena ambrozija.

Vreme cvetanja najčešćih alergenih biljaka može se videti na sledećoj slici:

Zimsko tretiranje voćnjaka plavim uljem

Zima je polako na izmaku. Voćke se pripremaju za buđenje iz zimskog sna. Tokom zime prezimele su  i brojne bakterije, spore fitopatogenih gljiva, razna jaja štetnih insekata i grinja koja u sezoni mogu da nam načine velike štete ukoliko sad zimskim prskanjem ne olakšamo  njihovo suzbijanje, a time kasnije dobijamo daleko manju brojnost nego da prskanje nismo izvršili.

Nakon orezivanja vinove loze i voćaka, mesto reza ostaje kao rana na koži koju može zagaditi neki od patogena. Da bi se smanjio rizik treba izvršiti dezinfekciju bakarnim preparatima. Brojni su preparati na bazi bakar-oksihlorida koji se mogu upotrebiti u tu svrhu. Vodite računa da su i to otrovni preparati, tako da treba sprovesti sve mere zaštite u skladu sa uputstvom koje se dobija uz preparate. Takođe trebam napomenuti da ne smete bakarne preparate mešati sa sumpornim preparatima ili preparatima na bazi sumpora, a postoje još neke materije sa kojima se ne sme mešati al' da ne dužim post, o tome se možete raspitati u poljoprivrednoj apoteci u kojoj preparate nabavljate.

Preparat za koji mogu reći da je sasvim korektan za ovu svrhu jeste Plavo ulje. Aktivna materija ovog preparata je dvojaka i to sadrži  bakar-oksihlorid plus mineralno ulje, a nalazi se u obliku uljane disperzije tj. OD.

Bakar-oksihlorid inhibira klijanje spora patogena, dok mineralno ulje primenjeno u vreme kretanja vegetacije fizički onemogućava respiraciju svih stadijuma insekata i grinja. Takođe, obezbeđuje bolju pokrovnost biljnih delova, kao i prijanjanje  za biljku. Plavo ulje se koristi u koncentraciji od oko 2-3% zavisno od voćne vrste, a predstavlja odličan kontaktni insekto-akaro-fungicid za suzbijanje insekata i prouzrokovača bolesti u voćarstvu.

Bliži se dan vinogradara-Trifundan

Bliži se Trifundan tj. praznik Svetom Trifunu kojim se, dana 14. februara, obeležava pomen njegovom pogubljenju od strane rimskog cara Darija. To je ujedno dan kada se veruje da vinogradari treba da uđu u svoje vinograde i posvete se orezivanju vinove loze, a svakako smatraju ga i zaštitnikom  braka i vernosti.

Velike vinograde treba orezivati i ranije, ali ako ne posedujete velike površine pod vinovom lozom onda je sasvim uredu započeti od sredine februara. Bitno je rezidbu obaviti pre bubrenja okaca, tj. do kraja marta.

Vreme oko Trifundana je povoljno za obavljanje rezidbe, jer se najčešće do tada već zima "izkija" i većina jakih zimskih mrazeva joj ostane iza leđa, a lepo i toplije vreme svakim danom biva sve češće.

Prilikom rezidbe oko Trifundana, lako se može utvrditi zdravstveno stanje grana i okaca te se na osnovu pregleda može lepo utvrditi koliko okaca ćemo ostaviti kako bi dobili što kvalitetniji prinos.