Lubenica na koju smo navikli ima prirodan okrugao, ovalan ili elipsasto-jajast oblik. Početkom 2000-ditih prvobitno u Japanu poljoprivrednici su došli na ideju da proizvode lubenice kockastog oblika.
Ubrzo posle toga počeli su sa primenom iste tehnologije i nad ostalim voćem i povrćem.
Pravljenje zvezdastog krastavca interesantnog restiranima, krušaka u vidu skulptura i svega što ljudska mašta i kreativnost mogu da osmisle.
Prednost kockastih lubenica je u lakšem transportu i većoj ceni zbog interesantnog , neuobičajenog oblika, svi žele da probaju nešto novo i nesvakidašnje.
Mana je relativno skupa proizvodnja iako može se reći izuzetno prosta, te je veoma lako mogu primenjivati i voćari i povrtari u Srbiji i na Balkanu.
Poenta je da se načine kalupi od pleksiglasa. Kalup treba da ima prorez kroz koji se ubacuje vreža sa tek začetom lubenicom. Kako raste lubenica ona popunjava kalup i usled pritiska i ograničenog prostora širi se tačno popunjavajući ćoškove kalupa.
Na posletku, kalup se otvara, lubenica vadi i prodaje ili konzumira.
Cela mudrost je odabrati dovoljno veliki i čvrst kalup, te za tu svrhu preporuka je da se znaju uobičajene mase sorta ili hibrida lubenice ili dimenzija ostalog voća i povrća.
Nisam pristalica takvih "egzibicija", ali ko voli nek izvoli, zašto da ne, ionako se na tržištu najviše kupuju inovativni proizvodi, a kockasto voće i povrće svakako nije svakodnevnica.
Нема коментара:
Постави коментар