Suzbijanje krompirove zlatice preparatom na bazi bakterija

Krompir je poreklom iz Južne Amerike, a krompirova zlatica (Lepinotarsa decemlineata) je njegova  najveća štetočina i vodi poreklo sa područja Severne Amerike. Ima je svuda gde se krompir uzgaja, pošteđena su samo planinska područja sa velikom nadmorskom visinom.

Odrastao insekt dužine je oko 1 cm, žuto-crn. Tačnije sa crnim prugicama uzduž pokrioca. Ženka poleže na naličju listova krompira, paradajza i ostalih biljaka jaja žuto-narandžaste boje koje se lako vide kada se cima razgrne jer bivaju u većim ili manjim kolonijama. Iz jaja se pile larve crvenkaste boje sa crnim tačkama po bokovima tela. Larve izjedaju listove i time čine veliku štetu krompiru.

Pored mehaničkog uklanjanja na manjim površinama koje se najčešće izvodi metlicom kojom se insekti stresu u  kofu  ili lavor,a zatim unište, moguće je koristiti brojne insekticide, ali i preparate na bazi bakterija Bacillus thuriengiensis varijetet tenebrionis. Kada bakterija ishranom insekta uđe u njegovo telo, luči toksine koji razaraju crevni trakt insekta. Zlatice prestaju sa ishranom dan-dva nakon unošenja preparata, a uginu 3-5 dana kasnije.  Od preparata na tržištu se nalazi preparat Z-stop. Najveća efikasnost je kada su larve u početku razvoja, tj. kada se najviše hrane. Tretiranje se ponavlja na 5-7 dana. Treba izbegavati prskanje ako se predviđa jaka kiša. Količina preparata od 3-5 litara dovoljana je za tretiranje jednog hektara na taj način što se rastvori u 300-400 litara vode i time iztretira cima.

Ovaj preparat je pogodan za organsku proizvodnju te ga upravo zbog toga i navodim.

Poljoprivredo "i Bogu si teška"

Evidentno je da se državne vlasti sete poljoprivrede samo u predizbornoj kampanji. Ako se i desi neki izuzetak, onda se to završi samo na priči i praznim obećanjima. Stanovnici sela postaju sve stariji, iznemogli, pretiču ih nove tehnologije i kao takvi ne mogu adekvatno odgovoriti zahtevima savremenih turbulentnih tržišta.

Mnogi održavaju poljoprivredno zemljište tek toliko da ne zakorovi. Neki zbog nedostatka raspoložene radne snage i mehanizacije za rad na poljoprivrednim poslovima izdaju svoje zemljište u zakup, dok drugi pak nemaju finansijskih sredstava za nabavku neophodnog repromaterijala. Ako i poseduju mehanizaciju, ona je stara i dotrajala, sredstava za kupovinu nove nema.

Sa druge strane, mladež  iz sela odlazi ne samo u gradove, već i van države. Mnogi idu "trbuhom za kruhom" iako svesni da ih ni tamo ne čeka "vruć hlebac na tacnici".

Gradsko stanovništvo biva sve brojnije. Širi se asfalt i beton na sve strane. Sela se gase. Sve to traje već decenijama unazad.

Iako  većina sanja o hrani potpuno čistoj, bez ostataka pesticida u njoj, svesni da poljoprivreda zahteva nova znanja, da daje spor obrt i da je teža za rad nego li brojni poslovi druge vrste, "svi" se klone iste. Poljoprivredo "i Bogu si teška".

Polen biljaka kao alergen

Polen biljaka je sitan cvetni prah, najčešće žute boje. Biljke formiraju veliki broj polenovih zrna iako nisu sva podjednako prouzrokovači alergija. Polenovo zrno predstavlja  mušku polnu ćeliju. Formira se u polenovim kesicama. Izuzetno je sitno , veličine ispod 200 mikrometara, a polensku alergiju kod ljudi najčešće izazivaju polenova zrna (veličine oko 40-tak  mikrometara) prenošena vetrom. Polen se pored  prenosa vetrom, raznosi i insektima i vodom. U  vreme cvetanja pojedinih alergenih biljaka dešavaju se kod alergičnih ljudi polenske  kijavice, sa curenjem  iz nosa, zapušenim nosom, svrabom u nosu, očima, nepcu i grlu, često otečeni kapci, suzenje očiju,  glavobolje, ponekad i osipi, koprivnjače i sl., prouzrokovani  preosetljivošću na polen. Naravno u slučaju alergijske reakcije treba se obratiti lekaru.

Pojave polenskih alergija usko su vezane sa sezonom, odnosno vremenom cvetanja određenih biljaka. Od najčešće alergenih biljaka  treba reći da već tokom zime i početka proleća sa cvetanjem započinju drvenaste biljke poput  leske, jove i tise, dok jasen, breza i platan najveći problem prave krajem marta i početkom aprila meseca.

Trave cvetaju od maja do jula, mada pojedine i kasnije. Korovi najveći problem prave tokom leta, oko jula-avgusta meseca, ali i tokom jeseni, a na njih se značajno može delovati herbicidima i redovnim košenjem i održavanjem okoline, s tim da treba napomenuti da polenova zrna mogu preći ogromna rastojanja nošena vetrom. Kiša sa druge strane značajno smanjuje količinu polena u vazduhu. Najveća koncentracija polena je izjutra od 5-10 časova, a najmanja u večernjim satima. Od korovskih vrsta posebno je alergena ambrozija.

Vreme cvetanja najčešćih alergenih biljaka može se videti na sledećoj slici: