Zimsko tretiranje voćnjaka plavim uljem

Zima je polako na izmaku. Voćke se pripremaju za buđenje iz zimskog sna. Tokom zime prezimele su  i brojne bakterije, spore fitopatogenih gljiva, razna jaja štetnih insekata i grinja koja u sezoni mogu da nam načine velike štete ukoliko sad zimskim prskanjem ne olakšamo  njihovo suzbijanje, a time kasnije dobijamo daleko manju brojnost nego da prskanje nismo izvršili.

Nakon orezivanja vinove loze i voćaka, mesto reza ostaje kao rana na koži koju može zagaditi neki od patogena. Da bi se smanjio rizik treba izvršiti dezinfekciju bakarnim preparatima. Brojni su preparati na bazi bakar-oksihlorida koji se mogu upotrebiti u tu svrhu. Vodite računa da su i to otrovni preparati, tako da treba sprovesti sve mere zaštite u skladu sa uputstvom koje se dobija uz preparate. Takođe trebam napomenuti da ne smete bakarne preparate mešati sa sumpornim preparatima ili preparatima na bazi sumpora, a postoje još neke materije sa kojima se ne sme mešati al' da ne dužim post, o tome se možete raspitati u poljoprivrednoj apoteci u kojoj preparate nabavljate.

Preparat za koji mogu reći da je sasvim korektan za ovu svrhu jeste Plavo ulje. Aktivna materija ovog preparata je dvojaka i to sadrži  bakar-oksihlorid plus mineralno ulje, a nalazi se u obliku uljane disperzije tj. OD.

Bakar-oksihlorid inhibira klijanje spora patogena, dok mineralno ulje primenjeno u vreme kretanja vegetacije fizički onemogućava respiraciju svih stadijuma insekata i grinja. Takođe, obezbeđuje bolju pokrovnost biljnih delova, kao i prijanjanje  za biljku. Plavo ulje se koristi u koncentraciji od oko 2-3% zavisno od voćne vrste, a predstavlja odličan kontaktni insekto-akaro-fungicid za suzbijanje insekata i prouzrokovača bolesti u voćarstvu.

Bliži se dan vinogradara-Trifundan

Bliži se Trifundan tj. praznik Svetom Trifunu kojim se, dana 14. februara, obeležava pomen njegovom pogubljenju od strane rimskog cara Darija. To je ujedno dan kada se veruje da vinogradari treba da uđu u svoje vinograde i posvete se orezivanju vinove loze, a svakako smatraju ga i zaštitnikom  braka i vernosti.

Velike vinograde treba orezivati i ranije, ali ako ne posedujete velike površine pod vinovom lozom onda je sasvim uredu započeti od sredine februara. Bitno je rezidbu obaviti pre bubrenja okaca, tj. do kraja marta.

Vreme oko Trifundana je povoljno za obavljanje rezidbe, jer se najčešće do tada već zima "izkija" i većina jakih zimskih mrazeva joj ostane iza leđa, a lepo i toplije vreme svakim danom biva sve češće.

Prilikom rezidbe oko Trifundana, lako se može utvrditi zdravstveno stanje grana i okaca te se na osnovu pregleda može lepo utvrditi koliko okaca ćemo ostaviti kako bi dobili što kvalitetniji prinos. 

Odakle vode poreklo biljke koje jedemo?

Naučnici su locirali osam centara porekla gajenih biljaka odakle su se one dalje raznosile po svetu i dalje gajile kao poljoprivredni usevi. Kada se malo bolje pogleda centar porekla shvatamo da se u Srbiji krompir , paprika,...nisu jeli za vreme Cara Lazara niti ranije, već slobodno se može reći od skoro. Odakle koja biljna vrsta potiče naročito je bitno oplemenjivačima biljaka i genetičarima koji tragaju za izvornim osobinama koje često mogu biti ključ rešenja otpornosti i drugog.

Sa područja Sredozemlja po svetu se rasprostrla bela lupina, uljana repica, repe, peršun, špargla, paštrnak,hmelj,nana, kupusnjače, ovas, grožđe i sl.

Iz Indije poreklo vode pirinač, naut, plavi patlidžan, susam, indijska konoplja, pamuk,...

Kina je centar porekla prosu, soji, kineskom kupusu, zelenoj salati, krastavcima,...

Iz Srednje azije poreklo vode grašak, sočivo, bob, ...

Sa područja nekadašnjeg Vavilona dolaze nam lucerka, dinje, tikve,lubenice, praziluk, ali i brojno voće tipa šljive, jabuke, breskve,višnje, trešnje,...

Abisinija je centar porekla ssirku, luku, ječmu,...

Iz Meksika i okolnih zemalja poreklo vode kukuruz, pasulj, paprika, ...

Nešto niže tj. oko Perua, Bolivije, Ekvadora  i Čilea nalazi se područje sa kog poreklo vode krompir, paradajz, duvan, kikiriki, ananas,itd.

Kako čuvati krompir

Krompir se prilikom skladištenja često smežura ili mu opadne kvalitet usled klijanja, truli itd. Da bi se to sprečilo, često se koriste regulatori rasta koji sprečavaju klijanje krompira, skladišti se na nižim temperaturama i u mraku.

Ranije su korišćeni preparati na bazi aktivne materije profam. Njime se zaprašivao krompir kako ne bi klijao. Danas se koriste preparati na bazi hlorprofama isto u vidu praška ili u novije vreme u tečnoj formulaciji kao koncentrovana emulzija sa oznakom EC.  Kapi preparata nanose se prskalicom na površinu krtole krompira. Obzirom da je i to pesticid, treba dobro voditi računa o karenci.

Ako nećemo da tretiramo hemijski krtole, onda krompir treba držati u mraku, a ako postoji opasnost da temperatura padne ispod 2-3 ◦C, onda ga treba prekriti i ušuškati nečim kako suviše niske temperature ne bi izazvale sladak ukus krompira. Takođe, krompir ne treba držati na direktnoj svetlosti jer hoće da pozeleni, a zeleni delovi krompira sadrže otrovni alkaloid solanin.

Nije ni čudo što su nekad naši preci krompir držali u trapu, gde je mrak, a temperatura zemljišta je uvek bila par stepeni iznad nule.

Štete od zečeva na mladim voćnim sadnicama

Zečevi često posećuju mlade voćnjake, naročito tokom zime kada je ostale hrane manje i grickajući koru i stablo mogu načiniti tolike štete da je neophodno vađenje sadnica i postavljanje novih. Da bi se to predupredilo mogu se koristiti hemijske i mehaničke mere zaštite. Najbolje je koristiti i jedne i druge.

Od hemijskih mera mogu se preporučiti repelenti tj.preparati  koji  mirisom i ukusom odbijaju divljač . Za preporuku je recimo Chemisol. Može se primeniti i u cvećarstvu. Razređije se vodom u razmeri 1:12 i prska na svakih 15-tak dana. Jedna boca od pola litra dovoljna je za površinu od 3 ara.

Od mehaničkih mera može se postaviti i ukopati pletena žica kao ograda. Ukopava se u dubinu bar jedan pedalj da nebi bila potkopana te da se tako ne provuku zečevi. Takođe stabla se mogu obmotavati plastičnim flašama, zaštitnim mrežicama,... Često od građevinske staklene mražice proizvođači odsecaju komade kojim obmotaju stabla i tako vrše zaštitu od zečeva.

Napomena, slike su preuzete sa sajtova:

https://www.google.rs  

http://www.sigmaprom.rs

Saturacioni mulj odlično sredstvo za neutralizaciju pH kiselih zemljišta

U Srbiji postoji mnogo zemljišnih parcela na kojima  pH vrednost ukazuje da su kisela. To se dešava umnogome zbog toga što se vrši nepravilno đubrenje. Masa proizvođača koristi godinama Ureu koja zakišeljava zemljište ukoliko se nepravilno koristi.

Saturacioni mulj predstavlja sporedni produkt industrije šećera. Po hranljivoj vrednosti sličan je stajnjaku mada često prednjači u fosforu.

Sadrži dosta kalcijuma i magnezijuma te predstavlja odlično sredstvo za kalcizaciju.  Neutralizacija je posebno poželjna na parcelama sa aktivnom kiselosti manjoj od  pH 5.5 merenoj u vodi . Takođe ako je stepen zasićenosti bazama manji od 50% jako je poželjno korišćenje saturacionog mulja. Količine za primenu zavise od hemijske analize zemljišta i kreću se od 1 tone do više tona po hektaru. Popravlja strukturu zemljišta, jeftino je đubrivo , neutrališe  kiselost zemljišta,osetno  povećava prinose, bolji je kvalitet plodova. Kalcizacija se obavlja kada na zemljištu nema useva, tj. nakon skidanja useva. Na travnjacima se obavlja kasno u jesen ili u zimu dok se nalaze u fazi mirovanja.Nakon kalcifikacije preporučuje se gajenje useva koji vole bazni pH kako nebi došlo do šoka od promene reakcije zemljišne kiselosti. Npr. dobro bi bilo gajiti ječam, pšenicu, duvan,...Efekat kalcizacije oseti se nekoliko godina.

Ukoliko je zemljište jako kiselo, ne treba odmah dodavati velike količine kalcifikatora nego je bolje to činiti svake godine po malo.

Da ne stavljam više slika, stavio sam na početku ovog posta sliku na kojoj se vidi tipičan poremećaj ploda koji se primenom kalcifikacije saturacionim muljom ili nekim od kalcizanata mogu izbeći. 

Nedostatak magnezijuma u ishrani biljaka

Magnezijum (Mg) je važan za fotosintezu jer se nalazi u hlorofilu tj. zelenom pigmentu biljaka. Pomaže stvaranju šećera i ulja. Mobilan je u biljkama i pri nedostatku biljka teži da povuče magnezijum iz starijih tj. donjih listova i prebaci ga u mlade listove i plodove kako bi mogla da preživi nepovoljan period ili glad. Nedostatak magnezijuma vidi se po hlorozi tj. nedostatku pigmenata između lisnih nerava odnosno sprovodnih sudova. Antagonista je kalcijumu i kalijumu. Ukoliko je nedostatak Mg veći može doci i do nekroze lista i ona kreće sa krajeva ka lisnim nervima. Najčešći nedostaci magnezijuma javljaju se na lakim peskovitim zemljištima. Dobar izvor magnezijuma predstavlja stajnjak. Okvirno je za dobru snabdevenost zemljišta magnezijumom potrebno oko 30-40 kg Mg/ha godišnje.

Najbolje je odraditi analizu pa ukoliko je zemljište lako smatra se siromašnim ako je sadržaj Mg ispod 25 mg/kg zemljišta, ako je srednje teško ta granica je ispod 35 mg/kg zemljišta, a kod glinovitih teških zemljišta siromašno je ako je sadržaj Mg niži od 60 mg/kg zemljišta.

Danas postoje razna mineralna đubriva kojima Mg predstavlja prateći element, npr. K2SO4-MgSO4 sa oko 10% MgO, ali napominjem da je možda najbolje rešenje unos stajnjaka u količini od oko 20-30 t po hektaru.